Građani Srbije će od sledeće godine imati na raspolaganju povoljna sredstva iz Fonda za energetsku efikasnost da bi ostvarili energetske uštede u stambenim objektima, izjavio je pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.Sredstva iz tog budžetskog fonda, direktno ili indirektno posredstvom banaka, moći će da koriste, pored građana, i preduzeća, razne institucije i organizacije koje žele da unaprede svoju energetsku efikasnost i na taj način ostvare uštede, rekao je Trifunović.

On je objasnio da će se tokom ove godine napraviti godišnji plan aktivnosti Fonda, a odobravanje sredstava od sledeće godine, kada se fond osnuje, biće javno, na bazi konkursa.

Novac iz tog fonda može da se koristi za radove na fasadi, stolariji, izolaciji objekta, upotrebi obnovljivih izvora energije i slično, naveo je on i dodao da građani mogu i po osnovu podsticajnih mera za korišćenje obnovljivih izvora enegije da ugrade solarne panele na svojim objektima da bi dobili električnu i toplotnu energiju.

On je naglasio da je Srbija dosta energetski neefikasna i da je potrošnja energije u domaćinstvima i privredi dva do tri puta veća nego u zemljama Evropske unije i dodao da smo zato preuzeli cilj da do 2018. godine smanjimo za devet odsto finalnu, bruto potrošnju energije.

“Plan je da primarnu potrošnju energije smanjujemo u etapama, od 1,5 do dva procenata, na tri godine da bismo 2018. imali uštede od devet procenata”, precizirao je Trifunović.

On je istakao da je povećanje energetske efikasnosti proces i da se ništa ne može uraditi preko noći, kao i da su potrebne velike investicije, koje su procenjene samo za zgradarstvo na 1.6 milijardi eura u narednih nekoliko godina.

“Energetska efikasnost je, pored sigurnosti snabdevanja energijom, investicija u energetiku i uređenosti regulativa, jedna od ključnih stavki nove energetske politike Srbije, jer bi to smanjilo naša izdvajanja za uvoz energenata, pošto je Srbija sada 33,7% energetski zavisna”, naglasio je Trifunović.

Zato je u martu usvojen novi Zakon o racionalnoj upotrebi energije, koji predviđa da se uštedama i sistemom energetskog menadžmenta obuhvati 70% primarne potrošnje energije u Srbiji, počev od industrije, sektora usluge, javnih zgrada, opština, bolnica, škola, kazao je pomoćnik ministra energetike.

On je naveo da će oko 130 kompanija, velikih potrošača energije, morati da ima sistem energetskog menadžmenta, koji će donositi planove upravljanja energijom i čiji će izveštaji o energetskim uštedama u tim preduzećima dolaziti u Ministarstvo energetike.

Novim zakonom će, podsetio je on, i opštine sa više od 20.000 stanovnika, odnosno njih 160, biti obavezne da imaju energetske menadžere i da štede energiju.

“Kada je reč o daljinskom grejanju, biće obavezujuće uvođenje naplate grejanja prema potrošnji i već od septembra ove godine, imaćemo oko 20 toplana, koje će biti opremljene kalorimetrima na nivou podstanice”, istakao je Trifunović. U Srbiji sada oko 10% domaćinstava koristi gas za grejanje, 25% je u režimu daljinskog grejanja, dok preostalih 65% koristi ili električnu energiju ili čvrsta goriva, naveo je on i naglasio da je cilj da se destimuliše korišćenje električne energije za grejanje kroz cenovnu politiku, efikasniji tarifni sistem i merama energetske efikasnosti.

On je podsetio da Zakon o racionalnoj potrošnji energije uvodi i organizovano upravljanje energijom, koncept energetskih pregleda i energetskog označavanja proizvoda koji bitno utiču na potrošnju, kao i koncept usluga ugovaranja energetskog učinka-esko model, odnosno investiranja na bazi uštede u energetskoj efikasnosti.

Uvodi se i energetsko označavanje zgrada - energetski pasoši, za nove i rekonstruisane zgrade, a one veće od 1.000 metara kvadratnih će jednom u deset godina biti energetski pregledane, napomenuo je Trifunović.

Značajniji efekti energetskih ušteda se očekuju od sledeće godine, najavio je on i ukazao na značaj podizanja svesti građana o uštedi energije, zbog čega se planiraju različite javne akcije, ali i nekoliko projekata u osnovnim školama i obdaništima, u okviru kojih će se najmlađima ukazati na značaj energetske efikasnosti.

Pored toga, biće uvedeno i označavanje proizvoda koji značajno utiču na potrošnju energije, pa će na svakom proizvodu, od bele tehnike do sijalica, biti istaknuta energetska klasa proizvoda, što će uticati na izbor proizvoda, ali i na jačanje svesti o energetskim uštedama, rekao je Trifunović.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

Milioni godina evolucije dovele su do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnoga istraživanja se bave veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu “zelena energija“. Njihovom tehnologijom se sakuplja energija generisana kroz proces fotosinteze pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija iskoristi za pokretanje malih električnih uređaja.Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Pri ovom procesu proizvode se elektroni koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem, docentom na Inženjerskom fakultetu u Džordžiji, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.Tehnologija funkcioniše na taj način što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze, koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti. Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.

Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.

“U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu, koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. “Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. “Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. “Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile skoro nemoguće, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Zarkov II - 4

Debata o solarnim panelima na istorijskim objektima

Možda nijedno pitanje ne suprostavlja arhitekte i urbaniste protiv sebe više nego rebus oko postavke solarnih panela u istorijskim okruzima. Građansko-orijentisani liberali bi trebalo da budu i za obnovljive izvore energije i očuvanje graditeljskog nasleća i starijih, obično gušćih i prijateljskih stambenih okruga. Ali kada vlasnik kuće želi da stavi solarne panele na svoj krov, te vrednosti mogu biti sukobljene.Tenzija između očuvanja arhitektonskih znamenitosti i povećanja energetskog očuvanja postoji već decenijama. Prema podacima Nacionalnog fonda za očuvanje graditeljskog nasleđa (National Trust for Historic Preservation) SAD-a, tenzija je prvo započela kada su vlasnici postavili nove dvostruko-zastakljene prozore, ali je ona postala sve češća u poslednjim godinama kako kućna tehnologija za proizvodnju čiste energije postaje sve dostupnija.Solarni paneli su prva tehnologija stvaranja energije koja uživa prodor na masovno tržište, pošto su nedavno postali dovoljno jeftini za vlasnike koji ih postavljaju u sve većem broju. Nove kompanije kao SolarCity nude vlasnicima kuća priliku da dobiju besplatnu instalaciju i podelu uštede na računima za struju, u suštini iznajmljivanje panela bez plaćanja.Kao rezultat toga, instalacija panela na kućama je porasla dramatično: 76 odsto u 2012. godini u odnosu na raniju godinu, navodi se u izveštaju Udruženja proizvođača solarnih tehnologija, dok je prosečna cena solaranog sistema opala za 27 odsto.Ovo je neminovno dovelo do sukoba sa udruženjima za zaštitu građevinskog nasleđa. Pravila istorijskog očuvanja su manje oštra za objekte koji samo doprinose istorijskom karakteru nekog kraja, nego za objekte koji su sami zaštićeno kulturno dobro. U istorijskim okruzima, često ne postoji neko posebno uputstvo o solarnim panelima, ostavljajući odluku na komisijama za očuvanje istorijskog nasleđa. Oni često jednostavno kažu da su pravila ista kao i za svaki novi krovni dodatak.

Ali, standardi za krovne dodatke variraju u zavisnosti od lokacije. U Vašingtonu, SAD, na primer, dodatci na krovu zaštićenih objekata ne smeju biti „izrazito vidljivi“ sa ulice. To je manje-više norma u mnogim gradovima. Ali kako definisati vidljiv? U gradu Glen Ridž, Njujork, krovni solarni paneli su odbijeni, a na fotografijama deluju jedva primetni.

Čak i u okviru jednog grada, neki istorijski okruzi su više čuvani od drugih. U vašingtonskom Džordžtaun naselju, solarni paneli moraju da prođu inspekciju od strane komisije susedstva, kao i od gradske službe.Kada se planovi postavke solarnih panela nađu pred komisijama za istorijsko očuvanje u starijim gradovima na Istočnoj obali SAD (gde su istorijski okruzi uglavnom sastavljeni od kuća u nizu sa ravnim krovovima) oni su obično odobre, iako ponekad putem pregovora i modifikacija.

Solarni paneli na ravnim krovovima su obično nevidljivi sa ulice, pošto sada tehnologija omogućava da paneli leže ravno umesto da stoje uspravno. Istorijske kuće u nizu često imaju parapete koji blokiraju poglede na krov, a kada je potrebno, oni ponekad mogu biti prošireni ili dodati kako bi se sprečila vidljivost solarnih panela sa ulice.

Dakle, sukob između istorijskog nasleđa i solarnih kolektora se obično javlja u istorijskim zajednicama sa kućama prigradskog ili gradskog stila koje su slobodnostojeće i imaju malo strmije krovove. U Vašingtonu, predlog postavke solarnih panela na prednjem nagibu krova kuće u istorijskom naselju Klivlend park je odbijeno 2012. godine od strane Komisije za očuvanje građevinskog nasleđa Vašingtona (D.C.’s Historic Preservation Review Board).

Vlasnik zgrada je tvrdio da je zato što je njegova kuća okrenuta ka jugu, nije ekonomično postaviti solarne panele osim ako se ne postave na prednjem nagibu kuće, odakle su neminovno sasvim vidljivi, osim što su niskog profila u smislu da su crni i položeni. Komisija je izjavila da je ponudila kompromis da vlasnik zgrade postavi solarne panele na drugom mestu na svom imanju.U Njujorku nova instalacija mora biti „pristojna“, što je definisano kao nešto što „ne utiče na istorijski izgled zgrade“. To može zvučati više restriktivnije, ali pošto dozvoljava vidljivost, možda i nije toliko strogo. Njujork, pošto ima toliko mnogo istorijskih visokih zgrada, se odavno pomirio sa modernim mehaničkim instalacijama na krovovima.

„Bez vodotornjava, Spajdermen ne bi mogao da se kreće okolo“, šali se Sajmon Benkof (Simeon Bankoff), izvršni direktor Saveta za istorijsko očuvanje (Historic Districts Council). „Videli smo dosta mehaničkih inovacija koje su nam se desile. Dešavalo se da slučajevi postavke solarnih panela idu na javne rasprave i nikada ih oni (Zavod za očuvanje spomenika kulture) nisu direktno odbacili. Mnogo češće umesto ne kažu: „U redu, ako ih potisnete malo ka zadnjem delu zgrade ili ako podignete parapet malo.“

Očuvanje graditeljskog nasleđa mora ponekad da se suoči sa zakonima koji podstiču vlasnike kuća da usvajaju tehnologije obnovljive energije. U Kaliforniji, Zakon o solarnim pravima (Solar Rights Act) iz 1978. godine zabranjuje narazumna ograničenja solarnih energetskih sistema.To izgleda da vezuje ruke ljudima koji se bave zaštitom nasleđa, ali oni kažu da vlasnici koji razmišljaju o postavljanju solarnih panela često dolaze do njihovih lokalnih komisija pitajući za savet, jer žele da očuvaju karakter njihove zajednice. (Oni takođe ne žele da izgube svoj istorijski status, koji je neophodan za dobijanje državnih poreskih kredita za obnavljanje istorijskih imanja.)

Kalifornijski zavodi za zaštitu su postali veštu u šetnji vlasnika kroz alternative krovnih solarnih panela. Energetski pregledi, na primer, često pokazuju da se približno ista ušteda energije može postići kroz skromnije mere kao što je ponovo zaptivanje prozora.

„Možete kupiti udela neke solarne farme i dobiti isti poreski kredit kao da ste stavili panele na vaš krov“, kaže Milford Vejn Donaldson, predsednik Saveznog savetodavnog veća Zavoda za zaštitu istorijskog nasleđa. „Usmeravamo ih na alternativne instalacije, kao što je stavljanje kolektora na zemlju umesto na krov, usvajanje solarnih panela koji liče na crep, solarne panele koji izgledaju kao svetlarnici bi takođe bili prikladni za aspekta istorijske zaštite. Mislim da sada ljudi mogu dobiti najbolje iz oba sveta.“Ponekad se pravila istorijskog očuvanja modifikuju zbog postavke sistema za obnovljivu energiju, kao u Sent Luisu, koji je popustio pravilo da novi krovne isntalacije moraju da budu nevidljive. Solarni paneli će biti odobreni ako su „vizuelno kompatibilni“, i zavod mora da odobri panele koji moraju da gledaju ka ulici kako bi bili efikasni kada se učine svi napori za smanjenje vizuelnog prisustva instalacije.

„Mnogo zajednica traži izuzetke za solarne panele“, kaže Stiven Kalkot, službenik Zavoda za zaštitu spomenika Vašingtona. „U nekim sredinama zavodi uspostavljaju preciznije uputstvo za solarne panele ili održivost: u suštini prizanje od strane tih zajednica da pitanja vezana za održivost moraju imati sopstvene standarde. Druge zajednice kažu: 'Oni su kao bilo koja druga promena i oni morjau biti diskretni.' Nije da oni neće biti odobreni, ali oni moraju da prate uputstva koja postaje kao za bilo koju drugu izmenu na zaštićenom obejktu.“

Sami stručnjaci koji se bave zaštitom graditeljskog nasleđa su podeljeni po pitanju koji je pravi pristup. „Ako bismo uspeli da svaka komisija ažurira svoje uputstva kako bi pružili određene smernice vlasnicima objekata koji žele da postave solarne panele, to bi bilo fantastično“, kaže Kimberli Kolz (Kimberly Kooles), koja je radila u Nacionalnom fondu za očuvanje graditeljskog nasleđa.

Ali neki stručnjaci tvrde da ne treba praviti posebne ustupke za solarne panele kada se tehnologija stalno menja. I oni se plaše presedana koji bi mogli poslužiti i drugim instalacijama sistema obnovljivih energija, kao što su vetrenjače, koje bi mogle biti daleko remetujuće od solarnih panela. Čim instalacija vetroturbina na krovu postane ekonomična, sukobi će početi iznova.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Priredila: Dragana Zarkov II - 4